ДВЕ СЕСТРЕ
Две су сестре мале
остале у кући саме,
и нашле су, замислите
шминку своје маме.
Почеле су да дотерују
те прелепе главе,
ту су биле разне боје,
од црвене, црне, па до плаве.
Који цртеж,
које уметничко дело,
нису поштеделе
ни своје чело.
Кад је мама дошла
као да није знала ко је,
питала их, а где су нестале
девојчице моје.
Љута је била,
и због тога кивна,
шта ће деци шминка
кад су и без ње тако дивна.
ЏИНОВ СИН
Дошла је принова код џина,
добио је сина,
велика беба
кућа на два спрата,
а тек колики му је тата.
Њему је била потребна река
тог крављег млека,
колико се само крава
требало да музе,
да би му престале тећи сузе.
А суза па то је страва,
велика као наша глава,
кад би на нас пала,
то и не би била шала.
А кад се дере, виче,
у заклон бежи све што се миче,
и лишће на дрвећу од муке жути,
када се тај несташко љути.
А када га тата џин успавати жели,
тресе се наш крај цели,
таман да кажам, земљотрес људи,
а оно ме мама за школу буди.
САМО У ХАЈДУКЕ
Напуштају све ово,
изабрали су гудуре, чуке,
хоће деца па хоће,
само у хајдуке.
Не могу овако више,
стално песма иста,
са одраслима кажу
проблеми триста.
Овај свет
чудна манија веже,
одлучили су и ту је тачка,
да од свега овога беже.
Решили су
ту нема збора,
од судбине ове
не може их снаћи гора.
Цитирам речи
њиховог великог вође,
враћамо се назад
кад све ово одрасле проће.
БЕЖИ
Бежи кад је жега,
бежи од хладног снега,
бежи од ветра који бије,
бежи кад киша лије.
Бежи од лошег друга,
бежи, немој да злу будеш слуга,
бежи од туче,
бежи немој да те на напаст уче.
Бежи са друма,
бежи од злочестог ума,
бежи од траве,
бежи од оних што глупости праве.
Још бих само овом
додао, реко,
читав је живот
бежање неко.
НЕМИР
Читав животињски свемир
захватио је велики немир,
јер је њиховог цара лава
заболела глава.
У питању је био престо,
ко ће на његово место,
желео је слон
да то буде он.
А зашто не би и ја,
проговори лија.
идеја се иста ридила
и код крокодила.
И дој је свак хтео
за себе престо цео,
лав је моро да спава
да би га преболела глава.
Смирио се животињски свемир,
нестао је и тај немир,
јер се лав вратио на престо,
где му је и место.
ДА ЛИ ЋЕ
Питају се и млади и стари,
да ли ће доћи мода.
да жаба по бари
да родом хода.
Да ли ће се чути тај мук,
то интересује ловца,
хоће ли се по паши дружити вук
и та гомила вуне, овца.
Пита се и овај стих,
док год на земљи пада киша,
да ли ће у кући мачка од свих
за друга да има миша.
Да ли ће као са пријом,
док постоји света,
да се кока с лијом
по дворишту шета.
Да би владала слога,
да би дошло до мира,
треба се најпре тога
одрећи пира.
ОВАЈ СВЕТ
Овај свет цео
као да је бунике јео,
дворишта су мала, уска,
то рече и одлете гуска.
Овај свет сав
као да није здрав,
добра би била журка,
то рече и одлете и ћурка.
Овај свет је чудан,
као да није будан,
идем и ја свама до ћошка,
то рече и одлете и кокошка.
Овај свет је бедан,
свега овог није вредан,
ни ова ми трава није слатка,
то рече и одлете патка.
И још оста само под разно,
двориште празно,
за све је сад касно,
а зашто, људима није јасно.
СВАКО ВОЛИ
Да се она пита, ни за какве паре,
коза не би дала јаре.
Мачка воли више, јаче,
од свега на свету маче.
А и краве желе,
највише од свега теле.
Малишани род свој красе,
па и свињу њено прасе.
Све је драже док је мање,
ко и овци њено јање.
Свако воли своје бебе,
па и тата своје ждребе.
Свакоме су своје миле,
па и мами њено пиле.
АЛА
Побегла је Ала
са бакиног шала,
баш и није била мала.
Нашао сам је ја у хајци,
можда је у бајци,
вратила се својој мајци.
Због ње ћу добити седе,
можда хоће људе да једе,
или се пожелела свога деде.
Тражио сам, читао,
по бајкама скитао,
храбре витезове питао.
Стварно има пуно Ала,
али нема те са мог шала,
велика им хвала.
Ударих у једну грану,
шал се окрену на другу страну,
и одмах ми свану,
кад на шалу видех Алу.
МАЧКОВА СВАДБА
Да свадбу прави
мачак је чврсто решио,
све мишеве
из свог комшилука је позвао,
јер према њима је каже,
грдно решио.
И дође време
да се и он жени,
дођоше сви позвани,
и његови и њени.
Ох ти
мишеви глупи,
боље би било
да су остали у својој рупи.
На крају мачак вели својој мачки,
мани бунде, крзна, плишеви,
теби за поклон дајем жено,
све ове мишеве.
И наста радост
уместо боли,
јер мачка највише од свега
мишеве воли.
ШТА ВРЕДИ
Да јаје кокошије
има у себи силе,
оно би свако хтело
да се из њега излеже пиле.
Али шта вреди
кад мамино луче,
баш јаје на око
воли да туче.
Жеља је наша
ипак јача,
шта има лепше
од тих колача.
У глави нам је
од слатких сорта,
још по која
предивна торта.
Од јајета све те посластице,
драге су нам и миле,
па како онда на ред да дође
и то пиле.
ХОР
Стари бор
основао је хор
ту је имао част
да му диригент буде храст.
Ту су били јела, смрека ...,
каква је то била дрека,
брзином у секунди који метар
свирао им враголан ветар.
Као да су пали с ума,
пропевали сва та шума,
потребни су векови, а не часови,
да се споје гласови.
Од страшне вике,
те потресне слике,
људи се скрили,
јер тако су сигурнији били.
КАД БИ
Дрвеће кад би ходали, где би своје
гранчице водало?
Да ли би ишли на фудбалске меч,
или би их занимала песничка реч?
Куда год би шетали,
некоме би сметали.
Кад се покрену све те стене,
кад сва та шума крене.
И њихов сан би био до звезда,
птице би остале без својих гнезда.
Направили би општу пометњу,
кад би дрвеће ишло у шетњу.