Времена друга
ВРЕМЕНА ДРУГА

И деда се овим сoкаком
често шетао са својом баком,
а сада седи на клупи
посматрајући како нови живот пупи.

Каже, не може више
да гледа ову бруку,
у његово време срамота је било
држати се и за руку.

А данас се млади
тако у љубави губе,
па се и по сокациима
грле, љубе.

Зато се овај лист жути
на тек олистали љути.
Зар ова младеж баш ни грама
нема срама?

Још га већа
захвати туга
кад му кажу
ово су деда времена друга.





ДА ЈЕ САМО ВИДЕ

Да је зека види
како је лепа,
рекао би: гле слатка је,
као шаргарепа.

Вук да спази
то прелепо здање,
рекао би: гле слатка је
као јање.

А меда тек
кад дође на ред,
рекао би: гле слатка је
као мед.

Да питате тога
разгранатог јелена,
рекао би: гле слатка је,
као трава зелена.

Па сад да ја
стојим ћутке,
покрај те
живе лутке.





ЉУБАВНИ ЛЕТ

Када у теби љубав оживи,
кад се покрене њена клица,
полетиш као облак сиви,
као нежна небеска птица.

Па не знаш стати,
ни не слутиш крај,
не могу ти ништа ни касни сати,
само би да пијеш нектар тај.

Када у теби љубав свaне,
кад процвета најлепши цвет,
тек тада почнеш да бројиш дане,
друкчије видиш овај свет.

Па ти се не једе,
не можеш ни да спаваш,
очи би да је гледе,
само би да јој се даваш.

Када у теби љубав оживи,
кад се покрене њена клица,
полетиш као облак сиви,
као нежна небеска птица.





ДРУГЕ ЗВЕЗДЕ

Ни за лека
нећу више пити млека.

Ни у шали
нећу више бити мали.

У мени се сада гнезде
неке сасвим друге звезде.

Оживела је у мени њена,
лепота снена.

Освоји ме коса дуга,
додир тог бескрајног југа.





ЈЕР ШТА ЋЕ ТИ АЛАТИ

Молим каиш да се врати
у панталоне тати,
и да се више по кући не шета,
јер ми то много смета.

А и може тату довести
у ситуацију гадну,
шта ако му , с опроштењем,
панталоне спадну.

Молим и таj прут
да не буде више на мене љут,
да постане благ,
да не оставља свој болни траг.

Нека до краја
сачува своју част,
није он
рођен за власт.

Јер шта ће ти алати
када ћу само за добро знати,
и слушати и маму и тату,
и нећу бити с њима у рату.





КОСА БЕЛА

Та коса бела
џемпер је оплела.

За снежни бал
спремила је и шал.

Те миле главице
чекају и рукавице.

Бака искуства има,
зна како је љута зима.

Зато проводи
време радно,
да би нам што мање
било хладно.





БЕЛЕ РАДЕ

Чудиле се беле раде
шта то хоће ове зграде,
па их прати сва та цеста,
а за њих нема места.

Пожелале беле виле
и у граду би оне биле,
ал од бетона им је мука,
шта уради људска рука.

Направили су опед хумани гест,
око града велики протест,
јер им асфалтиране улице сметају,
да се лепотице по њима шетају.

Тражиим од људи који ће
нови план да поставе,
да места за беле раде оставе,
нека те диве
и у граду своју лепоту живе.





ГОСПОДИН

Неко је већ одавно
свој живот водио,
а господин се тек
пре неки дан родио.

Неком су све
очи зелене,
а он још увек
носи пелене.

Неко већ данима
жели и љуби,
а њему су тек почели
да расту зуби.

Некога је свет одрасли
увелико морио,
а он још није
ни поговорио.

Неко је свом животу
још један додао,
а господин још није
ни проходао.





ДЕТЕ ЈЕ

Дете је
неисцрпна чесма,
из које тече
игра и песма.

Величанствена башта,
у којој цветају
снови и машта.

Шарени лептирић тај
разиграни, лепршави
месец мај.

Дете је
топлота која прија,
Сунцу које
увек сија.





НЕКА СЕ РАЋАЈУ ДЕЦА

Да се никад не нађе тата,
тога ужасног рата.

Да се никад не нађе мама,
тога највећег срама.

Да се никад не роди,
да се више на земљи не води.

Нека само постоје тате,
који за љубављу пате.

Нека само постоје маме,
бескрајног мира даме.

Нека се рађају деце,
Сунца, звезда,и месеца.





ХОЋУ ДА БУДЕМ ДЕТЕ

Тата каже,
данас је одиста
најбоље бити
врхунски спортиста.

А мама ће ти на то,
не баш мекo
заврши факзлтет,
па буди неко.

Деда из прикрајка
експлодира као граната,
ништа ти нема
боље од заната.

А бака се њима
троема чуди
послушај мене синко
троговац буди.

Послушаћу ја
савете све те,
само ме још мало пустите
да будем дете.





БУДИ МИ СУНЦЕ

Буди ми сунце на овој киши,
буди ми светлот у овој тами,
топлотом својом у срцу њиши,
ох, како је онима што су сами.

Јер, шта може бити горе,
невоље ме гадна туче,
као да с неба срушило море,
кишне ме капи муче.

Нема изгледа да ће стати
и ветар је ту да ме мори,
са тобом душа лакше пати
и против свега овог се бори.

Буди ми сунце на овој киши,
буди ми светлост у овој тами,
топлотом својом у срцу њиши,
ох, како је онима што су сами.





ЕТО СА МНОМ ШТА ЈЕ

Ето са мном шта је
угнездила се у моје откуцаје,
тога незаборавног тренутка
нечија мамина лутка.

Е, то је што ме дира,
што ми сада не да мира,
постала је мени мила
нечија татина вила.

Сад размишљам по дан цео
како би је и где срео,
другари ме к себи зову
ал ја имам игру нову.

Тад приметих птичји лат,
тада спазих бајни цвет,
а зато је лично крива
нечија мамина дива.

Због ње сам јадан,
не могу да једем, нисам гладан,
не да ми нимало пардона
нечија татина мадона.
ДРУГ

То је друг,
кад подели бицикл
на исти круг.

Друг је цели,
кад хоће баш све
с тобом да дели.

И задњу корицу хлеба,
са другом
поделити треба.

То је друг,
на тебе је рад,
окрени круг.





ЛЕТО

Волим кад се
жути соко вине,
у те нежне
плаве висине.

Волим баш
то стање,
кад облаци оду
на дуже путовање.

Волим и кад
ветар љут,
с коферима одјури
на далек пут.

Волим кад се оно
с нама дружи,
кад нам осмех
топли пружи.

Волим кад се
деси све то,
волим кад пољем
замирише лето.





ДА СМО ВИСОКИ ТАКО

Захваљујући том
њеном врату,
глава жирафина је чак
на другом спрату.

Да смо и ми
високи тако,
до трешања би
дошли лако.

Да нам је само
те њене силе,
у великој опасности
и крушке би биле.

Био би то крај
нашим мукама,
и ове би јабуке биле
у нашим рукама.

И ако сада се жељом
стојимо и гледамо,
овако мали
највише вредимо.





ШТАП

Тап, тап, тап,
у шетњу је пошао штап,
и направио потпуну збрку,
све је у лету, у трку.

Кад се појавио тај стас,
све је брже потражило спас,
ништа није било мање
него да је ратно стање.

Ко сад да се смири,
поплашише се и лептири,
у свему томе се смела
и та пчела.

А он неће никог да таба,
знам ја њега, рече баба,
него има задатке радне
придржава ми деду да не падне.

И то столеће,
хтело би да осети пролеће,
да прича приче
цвећу што ниче.





НЕ РАЗУМЕМ

Не разумем никако
зашто се смеће,
поред нас тако
слободно шеће.

Уместо да природа
потпуно чиста,
пространством овим хода,
цвета и листа.

Не уништавајмо људи
тај топли  сјај,
који нам нуди
овај пчелин,
и лептиров крај.





ПРВИ ПЛАЧ

Зашто је човеку
кад се роди,
плач у моди?

И данас смо
начисто у незнању,
да се не противи постојању?

Као да има
доказе чврсте,
о болу и патњи људске врсте.

Или се
на начин свој,
радује лепоти тој.

Шта год да је
пожелимо све најлепше овом,
још једном, животу новом.





БРАВА

Баш је брава
безобразница права,
што није ниска тако
да је може дохватити свако.

Идеја ми добра сину
у помоћ позвах малу десетину,
још виши постах,
ал за њу и даље мален остах.

Браво јеси ли чула
ја бих хтео до топлог јула,
зар не чујеш да ме зове
кроз гласове ове.

У глави ми се само мота,
живот би код живота,
а она је начин једини
да се с њим сједини.

Дође и та јава,
дохвати се брава,
али друга мука има
већ напољу је зима.





ЛУКАВА ЛИЈА

Каже: више јој не прија
да буде лукава лија.

Свакакве приче о њој круже,
ни гаврани се с њом не друже.

Више јој не вреди
умиљавати се ни меди.

Са њом док је века,
неће се дружити ни зека.

Да на коленима клечи,
кока јој меће веровати-ни речи.

Мисли јој само лукавством врве,
промениће све од прилике прве.





ХАЈДЕ У ЉУБАВИ ДА ЦВЕТАМО

Зашто би време губили,
што се не би и ми заљубили,
као бор и јела,
као цвет и пчела,

Неће нас ваљда,
због тога да туку,
само зато што би се
држали за руку.

Ни пре нас њој
нису одолели,
што се не би
и ми волели.

Не би нас ваљда
од батина убили,
што би смо се можда
и пољубили.

Хајде у љубави да цветамо,
да сетим бескрајем шетамо,
нека се још једна љубав пише
док дрвеће своју песму њише.





ЧАРОБЊАКОВ ШТАПИЋ

Шта бих све знао
кад би ми чаробњак свој штапић дао,
сваки Божији дан
био би ми рођендан.

Играло би се, славило,
пролеће би нам друштво правило,
и та чаробна вила
поред мене би била.

У мени би расла срећа,
и татина плата била би већа.
штапићем тога чаробњака
обрадовали би се и дека и бака.

Урадио би још много тога,
светом би овим владала слога.
Ова би наша јава
постала бајка права.

Тада би ме мучила
стварност нова,
не би више било
ни жеља, ни снова.





ЗЕМЉА

Плавокоса дивота
пуна неисцрпног живота,
величанствена јава
бескрају се дава.

Како јој та хаљина мирисна стоји
у расцветалој пролећној боји,
неодољава је кад при том носи,
разбуктало Сунце у коси.

Њен грациозни ход
одушевљава планетарни под,
сваки свемир је рад
да поседује овај склад.

Када заигра у колу боса
овог баскрајног космоса,
у очима звезданог праха
сви остају без даха.





ЛИЧИ НА САМОГ СЕБЕ

По бакиној причи
малиша на њу личи:
погледајте уста, чело,
то читави тело.

А он ни чути неда:
ма пљунути деда,
зар невидите ту косу,
те пеге на носу.

Наста вика, галама,
а где сам ту ја, рече мама:
погледајте тај лик,
на мене је шик.

Тата љутито скочи:
па где су вам очи?
Тај лав
на мене је сав.

И тако опет зи почетка
кад у госте дође тетка,
а он идило, ради тебе,
личи на самог себе.





ЛУЦКАСТЕ КЛИНЦЕЗЕ

Ах ти клинци, играчи страсни,
тако су бучни, гласни.

Прљави, чупави,
а за љубав глупави,
често се дуре
и за лоптом јуре.

Насупот њих њишу се брзе,
луцкасте клинцезе.

Нежне, без гласа,
врцкастог стаса,
стрпљиво чекају на тој стази
да их нека играчна спази.
Ненад Живков © Сва права задржана.