Главне теме
ГЛАВНЕ ТЕМЕ

И док принцезе
о принчевима сањају,
они по обичају
лопту гањају.

Њих не интересује
супротни пол,
већ како ће дати
или сачувати гол.

И док се лопта шута
са или без везе,
због ње сада
тугују принцезе.

Али све има
своје време,
и оне ће ускоро постати
њихове главне теме.

Оњима ће мислити,
о њима ће сањати,
тада ће они
и њих гањати.





СИР

И њему је стало до мира
неће читав живот да бежи због сира
Ако треба и да гладује,
само да се њему и он радује.

Решио је, ставио је тачку,
ал како у то да убеди мачку?
Том миру постоји велика мана
за њега баш није друга страна.

Срце ће му ради тога пући
кад би могао да се слободно шета по кући,
решио је чак и на пут да се спрема,
да тражи кућу која мачке нема.

Омиру већ сатима снева
док му нису почела да крче црева.
Извињава се и он је за мир
ал сад му јеод свега важнији сир.





НЕКО БИ

Неко би да свира флауту,
а неко да се воза у ауту.

Неко би да се свађа, туче,
а неко би исто ко и јуче.

Неко би да се с неким дружи,
а неко неком љубав да пружи.

Неко би да што пре улети у најке,
а неко да му причају бајке.

Неко би све то посматрао ћутке,
а неко би међу своје лутке.

Неко би у јуриш са ветром,
а неко би шетао са Петром.





ТУГА ЗА ДРУГА

Вера и даље
упорно шаље
пољупце Неши,
а он се Таши смеши.

Таша осећа љубав страшну
да би дала, Николи ташну,
до школе и куће да носи,
а он би Љиљи био шнала у коси.

Љиља би срцем свим
задаћу радила са њима,
са једним Дарком,
а он би се са Цецом шетао парком.

За Цецу је већ касно
јер Милош воли страсно,
већ одавно то не крије,
а он је за Гоцу спреман и да се бије.

При првом се цугу
љубав са нама руга,
па нам додели тугу
за најбољег друга.





ОЛУЈА

То нису добри знаци,
небом се разиграли облаци,
све их је више,
ето нам у госте и кише.

По тој плавој пољани јуре
правећи разне фигуре,
па се свом жестином сударају
да по земљи громови ударају.

Са својим несташлуцима не оклевају,
са свих страна муње севају,
и ветар што је и нормално за њих навија,
гране на дрвећу до ломљења савија.

Људи ради реда
да не би било леда,
претварају их у мете
и шаљу на њих ракете.

Немамо ништа против кише
ал да пада тише,
без муња и громова
ок наших домова.





ДЕДА И УНУЧЕ

Деда унуче
стави на крило,
па му прича како је
некад било.

Прича причу,
само стиже,
унуче са њега
поглед не диже.

А бака то више
не може да слуша.
Па деда,
где ти је душа.

А деда ко деда
нехаје за баку,
стави руку у џеп
и извади жваку.

А бака ће ти на то -
Деда смири своје бубе!
Па зар заборављаш да имаш
вештачке зубе?





ДАН И НОЋ

Вековима се препиру дан и ноћ
ко од њих има већу моћ,
ко је од кога важнији
и ко је од кога снажнији.

Опет се свађали дан и ноћ,
ал је дан морао поћ,
победила је тама
и остала са нама.

Звезде се труде,
да не буде тако страшна за људе,
у помоћ месеца
да се ње неплаше деца.

Јер, треба ићи на журке,
или се играти жмуркс,
не треба се предавати,
нећемо ваљда читаву ноћ спавати.

Ал наставиће се свађа
кад Сунце почне да се рађа,
дан му неће бити дужан ни грама,
тада ће он остати са нама.
СА СЕВЕРА НА ЈУГ

Зима не може без њега,
лепршавог снега,
и његове злоће
несносне хладноће.

Цветовима поље шара,
пролеће са пуно дара.
Лишћем облачи гране,
годишње доба без мане.

Сунце врело, ето,
прати нас цело лето,
тада крећемо у ловину
на дебелу хладовину.

Досадне кише
јесен суморно пише,
небо се мути
а лишће жути.

И тако у круг
са севера на југ,
не морамо нигде ићи,
јер све ће нам то стићи.





УВЕК НЕКО НЕКОМ ТРЕБА

Ноћ не може без звезда,
птица без гнезда;
дан без свитања
а одоговор без питања.

Школа не може без ђака,
без свога деке, бака;
љубав без заљубљивања,
а жмурка без скривања.

Кућа не може без врата,
зграда без спрата;
јелен без рогова,
а реч без слогова.

Месец не може без дана,
лишће без грана;
без облака киша
а деца без слаткиша.

Увек неко
неком треба,
муж жени
да се роди беба.





ДА ВАС ЧУЈЕМ

Јован је најмлађи
међу њима,
две сестре
и брата има,
колико их је свега
ако не рачунамо њега?

Лазар има две другарице,
које су страва,
и три друга
ал права,
и Стана би са њима хтела,
колика је дружина цела?

Бранка има пет лутки
а три јој фале,
Мира и Сања су јој
по две дале,
Милена ће јој две дати,
колико лутака има,  волео би знати?






ЦРНУ ИЛИ ПЛАВУ

Код Јелене
излуђују ме очи зелене,
кад погледам Слађу
као барбика има грађу.

Црну или плаву,
Биљу или Славу,
витку или буцу,
Мају или Дуцу.

Вишу или мању,
Ољу или Тању,
тиху или гласну,
Ану или Јасну.

Таман сам се одлучио за једну страсно
ал тада већ беше касно,
после ми буде жао
што се раније нисам у акцију дао.

У нови се атак спремам,
такав дечак а девојке немам,
морам пожурити мало
ако ми је до неке девојчице стало.





ЈАБУКА

На столу стоје
седам јабука.
Две узме Лука,
а једну нико,
остало је, колико?

Пет јабука су ту,
наиђу њих двоје,
и поделе једну,
јер им је доста,
колико сада јабука оста?

Четири јабуке
у кругу,
Милан две да другу,
а једну пригаби себи,
колико јабука остаје теби.





МИ ТО ЖЕЛИМО

Има једна девојчица на Д,
ништа вам више нећу рећи,
већ да иде
у трећи.

Кад би вам још рекао
и детаљ мали,
тада би неки
од вас знали.

Од тога шта ће се десити
ускоро ће мо да видимо,
јер обоје се
још увек стидимо.

Можда смо још увек мали
љубав да делимо,
ал најважније је од свега
да ми то желимо.





МОЖЕ ОКО

Може око
да лети високо,
може и ниско,
и са другим да буде блиско.

Може око и даље,
осећања да шаље,
да не види и види,
и да се стиди.

Може око да зажмури,
и да ћури,
да мига,
и да га буде баш брига.

Може око да буде јаче,
и да плаче,
због туге мање или веће,
или од среће.

Може око бити плаве боје,
црно као твоје,
и зелено,
као што је њено.





ПА ГДЕ ЈЕ

Па где је већ нестрпљиво га желе
и деца и пчеле,
да је пешке пошло
већ одавно би дошло.

Знамо да југ није близу
а можда још није добило визу,
или не може до нашег свода
без ласта и рода.

Зашто мора тачно доћи,
зар не може раније поћи,
доста је било зиме,
ред је за промену климе.

Као да из Америке чекамо тетку
радујемо се његовом почетку,
нико нам такве поклоне донети неће,
зеленило, лептире, цвеће ...

Колико их је само прешло преко моста
од њега нема дражег госта,
ко може сада да објасни Јасни
зашто оно сада касни.
Ненад Живков © Сва права задржана.