ДА САМ
Да сам осмех
анђеоског лица,
у рукама тог пролећа
прва љубичица.
Да сам руж
на уснама лала,
за ту немирну косу
шнала.
Да сам лађа
на том бристром мору,
јастук на комe њене латице
дочекају зору.
Да сам ланчић
око витког врата,
или најбољи друг
њеног брата.
Да сам ...
ТО ЈЕ ТА РОДА
Има једна сила,
има једна снага,
свима нам је мила,
свима нам је драга.
Због ње се бије,
и воде ратови,
а што је најважније
праве сватови.
Ко са њом хода
и треба да се поноси,
то је та рода
што нас на свет доноси.
Ова стварност наша,
свет убави,
створена је да буде чаша
препуна љубави.
ТУ ЈЕ МАТИ
Кад нико не жали
да ме схвати,
ту је мати.
Кад погрешим
она ме теши,
па сваки човек греши.
Кад се испљам преко мере
и сав сам од блата,
као да ће он да пере,
виче на мене тата.
Мама је увек
на мојој страни,
спремна је и тада
да ме брани.
РУКА
Рука служи
да се неком пружи,
да се њоме цедуљица пише,
и још више.
Она открива срце наше,
њоме се маше,
и још иде даље
и пољупце шаље.
Рука је створена
да се њоме загрли особа вoљена,
и за још нежније јаве,
а не да јој се жуљеви праве.
СВАКО НА СВОЈ НАЧИН
Мачка не може
без свог слаткиша,
миша.
А рода највише
воли да таба,
колач звани жаба.
За краву је
сочна баклава,
бујна трава.
Лав као
бомбе желе
грицка газеле.
Камила не може без своје жваке,
стално су јој уста пуна
бодљикавог жбуна.
Живот је такав крој
шта да се ради,
свако се на свој
начин слади.
А ТАТЕ НЕМА
Кад ја будем тата
слободно време проводићу кући,
и никад нећу
децу тући.
Надалеко ће
прича да кружи,
ничији се тата овако
са децом не дружи.
Ето прође дан
и кревет се спрема,
а тате ко тате
још кући нема.
Санак ме себи вуче
и ја морам поћ,
где си тата да ме пољубиш
и пожелиш лаку ноћ.
КАЖУ
Кад ти твродоглавост
затвори вид,
тада лупаш
главом о зид.
Кад причаш
бесмислицу саму,
тада млатиш
празну сламу.
Кад претераш у нечему
неколико тона,
тада од комарца
правиш слона.
Кад ти је нераспложење
у строју,
тада ти нису све
козе на броју.
Кад ти је лепо
не знаш за јед,
тада ти је пала
секира у мед.
НАЈ
Нејмоћнији су они крајеви
по којима
лете змајеви,
где умора нема
и где је игра главна тема.
Најсјајнији су они сокаци
у којима нас обасипају
дечији зраци,
где се у јави сан збива
и где је машта увек жива.
Најбогатија су она поља
по којима трчкарају
младост и воља,
где пространства немају мира
од тих пчела и лептира.
ЧАРОБЊАЧКИ СЈАЈ
Својим чаробњачким сјајем
Сунце се шета нашим крајем,
чари нам своје нуди,
пољупцем успавану лепотицу буди.
Са њим је игра боља,
са њим су живахна поља.
Својим нажним зраком
шетка се разиграним сокаком,
своје нам дарује сласти,
са њим је лепше расти.
Са њим је веселичанствено шетати,
А тек цветати.
ПРВА ЉУБАВ
Ни птица не би била птица
да нема тих чудесних крила,
висина би јој само
пуста жеља била.
Ни Сунце не би било Сунце
да нам светлости не сеје,
и зрацима нас својим
несебично греје.
Ни облаци не би били облаци
да нам своју кишу не дају,
како би све било тужно
у нашем процветалом крају.
Ни прва љубав
не би била прва љубав,
тако драгоцена, скупа
да није изашла,
из школских клупа.
ГОДИНЕ ЛУДЕ
И теби ће ускоро
да се чуде,
кад те освоје,
године луде.
Кад лутке и кликери
нестану без трага,
а њих замени
особа драга.
Чим доћеш до тога
највећег открића,
тад нигде не можеш
без вољеног бића.
За тебе је то крај
свете дечији,
заборави те сјај
и мирис нечији.