ЈОШ УВЕК ДЕТЕ
Не разумем зашто ме
тако чудно гледа,
као да никад није
заљубљен био деда.
"Само да ми
допадне шака,
што затамни Сунце моје"-
на то ће ти бака.
Ни он ме
у томе не схвата,
као да никад није
волео тата.
На видику је
и драма,
чим зато
сазна мама.
Питам се у себи
одрасли свете,
колико ћу још по теби
бити дете.
ЗАР МОРАЈУ
Зар морају дечаци,
када се нађу у том сосу,
да девојчице
вуку за косу.
Као да не желе
лепши начин да бирају;
Мало, мало
па их нервирају.
Зар не постоји
начин бољи,
да своја осећања открију
Снежи, Ољи ...
Зар морају
као грубијани,
прилазити
Љиљи, Стани ...
ДИВНА ЈЕ ОВА ПЛАНЕТА
Дивна је ова планета
јер на њој љубав цвета.
Љубави нове, старе,
стварају величанствене шаре.
Од њих све више
Земља мирише.
Реших и ја животе
да будем део те дивоте.
Чим љубав почне
у вама да се буди,
тада децо
постајете људи.
НАЈСВЕЖИЈЕ ВЕСТИ
Најсвежије вести,
мрав згажен на цести,
проверено, нема лажи
кривац се тражи.
Најсвежије вести,
мачки се згадило мишеве јести,
проверено, у потпуности се слаже
само не зна како да им то каже.
Најсвежије вести,
роде се не могу више срести,
проверено, жабе песмом кажу,
оне немају разлога да лажу.
Најсвежије вести,
бака је решила џемпер плести,
проверено, дека каже,
игле се по кући траже.
МАЛИ ОГЛАСИ
На продају, није скупа
добро очувана мишја рупа.
Тражи се пас кућу да чува,
услов, да нема бува.
Потребна мачка,
да би се зауставила пљачка.
Јаја која миришу на босиље,
нуде коке носиље.
Продаје се вуна,
исплата може и преко рачуна.
Од гуске перо дугачко, здраво
за пецароше право.
Мислите на своје здравље,
пијте млеко кравље.
Са малим огласима ходајте,
купујте, мењајте, продајте.
ПОРЕД ТИХ ЛУТАКА
Колико смо као чета
били са њима,
колико пролећа, лета,
јесени, и зима.
И тада су биле
чаробне виле,
и слатке оне
ко бомбоне.
Колико смо тренутака
само били,
поред тих лутака,
а нисмо ни снили.
И тада су сијале
али нису тако пријале,
биле на трави, на друму,
али не и у нашем уму.
Колико смо се пута само
могли са њим видети,
али још нисмо могли да знамо
да ће нам се лудо свидети.
ОГЛЕДАЛО
Свакога јутра пред њим морамо стати
да нас не би тужило мами и тати,
па нас са свих страна гледи,
а затим дотеривање следи.
Мора да види да ли штимамо
и какву фризуру данас имамо,
у најкраћем могућем року
спази крмеље у оку.
Досадило нам је више,
да се стално гланца и брише,
због тога и ситницу
примети на лицу.
Чудног ли створа
зар баш све видети мора,
док год исправни не дођемо
не можемо у школу да пођемо.
СТРАХ
Зато се бојимо
јер постојимо.
За такво стање
криво је постојање.
Страх је у нама
чим нас роди мама,
од њега јунаци и већи
нису могли утећи.
Знали су да се плаше
и хајдуци и харамбаше,
и витезови док су бивали
ал су то вешто сркивали.
А да се срећа татина
не боји батина,
у неваљалству не би стао
кад све то не би знао.
А МИ ДА СЕ ВОЛИМО
Цвет је ту да мирише,
песма да је песник пише,
школа да нешто научи глава,
а ноћ да се спава.
Сунце је да светли, греје,
дете да се смеје,
дрвеће да листа,
а природа да буде чиста.
Стаза је да се иде,
девојчице да се стиде,
гости да долазе,
а године да пролазе.
Таква је наша збиља
све је ту ради неког циља,
Бог да се молимо,
а ми да се волимо.
ПАТИКЕ
Кад би за задатке из математике
биле потребне патике,
не би постојали они спорни
и сви би за њих били орни.
Кад би за задатке из математике
биле потребне патике,
не би нам досадили
па макар их читав дан радили.
Тада би на час математике
и наставник морао носити патике,
а са њима опрему целу,
а не да буде озбиљан и у оделу.
ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈА
И деца из Будве
бацала би грудве.
И деца и Шри Ланке
вукла би санке.
И деца из Ел Гизе
правила би клизе.
Мора да је нека грешка
и они би правили снешка,
под пахуљама се вијали
на најближој планини скијали.
СТОМАК
Баш је тај стомак
чудан момак,
стално храну прима
и за њу места има.
И слаткише и воће
све по реду хоће,
ко може да га схвати
по читав дан за њега спрема мати.
Свако има врлине и мане,
ал' он не може без хране,
тек се са даном срео,
а већ би јео.
Јело му је нон стоп у глави
као један дечак Слави,
мисли да је од свега важнији,
јер кад је пун постајемо снажнији