КАДА ПОРАСТЕМО
Када порастемо
од одраслих бићемо бољи,
децу ћемо пустити
да раде по својој вољи.
Својим ћемо озбиљним
светом шетати,
деци у цветању
нећемо сметати.
Нећемо на њих викати,
нити их тући,
кад им је најслађе
терати их кући.
Не знам на који начин
ал'новац би скупили,
и што би са излога пожелели
ми бисмо им купили.
Тако су кажу
говорили и данашњи одрасли,
а све су заборавили
када су порасли.
РОЂЕНДАН
Жалило се Сунце звездама и месецу
погледајте само ту децу,
ама баш сваки божији дан
некоме је рођендан.
Баш сада док сјаји
рођендан је једној Маји.
И оно би волело да га вуку за уши
тек тада би осећало радост у души,
било би препуно среће
док би гасило рођенданске свеће.
Баш сада док сија јарко
на рођендан је друштво позвао Марко.
Како би само сијало
када би поклоне добијало,
тада би могло рећи свима
колико година има.
Баш сада док топлоту дели,
рођендан је једној Јели.
Од толико књига вођених
не налази се ни у једној књизи рођених,
још га и то мучи, лема,
што ни наука одговора нема.
ЈОШ У ШКОЛИ
Још у школи
почиње да се воли,
да се жели,
и то нас прати живот цели.
Још у школској клупи
љубав почиње да пупи,
да блиста,
тако невина, чиста.
Девојчица скоро свака
у глави има неког дечака,
дечаци мање за лоптом јуре
сада су на ред дошле цуре.
НАЈЛЕПШЕ
Од оних што
нам долећу
најлепше је
кад смо у пролећу.
Од тих што
треба да се проба,
најлепше је
ђачко доба.
Од свих што
светом овим врве,
најлепше су
љубави прве.
ГРАД ОД ЧОКОЛАДЕ
Да си сав од чоколаде
ко не би у теби живео, граде,
уживали би у њеној сласти
и никад не би желели порасти.
Нема тога у селу, у граду
да не обожава ту чоколаду,
био би у теби то највећи град, свете,
јер у њему би живело свако дете.
И стазе, и зграде...
биле би од чоколаде,
тада би са радошћу могли да кажемо
кад год би хтели могли би да је смажемо.
Машта још све није рекла
чоколада би уместо реке текла,
то би потврдили и одрасли, и млађи
био би то град најслађи.
МАЛИ ЈЕ МАРКО
(из прве збирке)
Мали је Марко
слаткише волео,
па га је једном
зуб заболео.
Е па добро,
ако зато није знао,
ал' да је барем
зубе своје прао.
Он није хтео
зато да мари,
док се зуб није
почео да квари.
Да ти не би дошло
да се од болова дереш,
зубе своје редовно
ти мораш да переш.
ТВОЈЕ ОКО
(из прве збирке)
Не може соко
да лети високо,
колико може
твоје око.
Не може зека,
ни веверица нека,
да поглед претрчи,
па да га чека.
Све оно спази,
све оно гази,
вредно те води
по тој стази.
Нема тога,
ни било кога,
да неприметно прође
поред ока твога.
ЈЕДАН ЧИЧА
(из прве збирке)
У мом комшилуку
један чича,
зна дивне
приче да прича.
За сваку тему
он причу има,
зато је он
драг свима.
И сада
прича нека,
са нестрпљењем
некога чека.
И мене та прича
увек к њему мами,
јер прича је његова
живот сами.
ЦВЕТ
(из прве збирке)
Желео сам да будем цвет
жеља велика уђе у мене
да боље упознам његов свет
о зар та лепота вене
Желео сам да будем његов прах
те чаробне дивне боје
од чега застаје дах
и радосно срце постаје моје
Благословен је сваки његов део
са бајном лепотом је сољен
ко од нас не би хтео
да као и цвет буде вољен